Da se žamor èuje ja ga nebi èuja i pisma da se èuje ja je èuja ne bi,
I uvik ka' san takav ja razmišljan o tebi voljena moja,
A to je tako èesto pa i u snu se budin i poèet æu sam sebe da kudim,
I da se nazivan ludin i poèet æu da te mrzin, voljena moja
Ne samo da æu poèeti nego to i èinin i sve æu naše izbrisati
I reæi æu svima inim, da te ostavljan i mrzin voljena moja ljubavi moja di si ti.
A zato ne tribaju mi ni suze ni cvièe, psovke, poljupci, ni dar
Niko izgubit time ništa neæe jer nikad nismo bili zaljubljeni par.
Stihove što sada reka san tebi spontane su rièi bez škice, bez kroja
I kažen ti naglas šta krija san u sebi ,oèeš li biti voljena moja.
I na kraju te molin, voljena moja da ne kažeš ovo da šutiš
Neka ovo bude mala tajna moja i tvoja i nemoj zbog ove pisme da se ljutiš
Jer ti èeš uvik bit, uvik voljena moja.
Di si ti, dok te moja ljubav traži samo kaži, kaži di si ti,
Dok te moja ljubav treba samo kaži, kaži di si ti.
Ispod ovog modrog neba dok te moja ljubav treba, di si ti.