Око Моје Главе
Болесници трче преко парка па до трга
Носе папуче под мишком, носе зубала у руци.
Крените за њима све до киоска у сенци,
Купите им новине, купите им све што желе.
Напола су будни али напола су луди,
Лавеж стакла смирује им натечене живце,
Рика гвожђа затиче их апсолутне кривце,
Завијених руку, ногу, очију и рана...
Око моје главе!
Буде ме и траже нешто што сам од њих скрио,
Пршљенове кости цео скелет мртвог трупла.
Дижем се и вичем: "браћо гипс је у фиоци!"
Скочише, окомише се: "он се нама руга!"
Поздрављају криком сваки нови део тела
Што га тргају са мене, напрегнувши чела.
Понекад је тешко после година и мрака
Сетити се зашто неко опет витла ножем...
Око моје главе!
En Mi Cabeza
Enfermos corren por el parque hasta la plaza
Llevan pantuflas bajo el brazo, llevan dientes en la mano.
Síganlos hasta el quiosco a la sombra,
Compren periódicos para ellos, compren todo lo que deseen.
Mitad despiertos, pero mitad locos,
El murmullo del cristal calma sus nervios inflamados,
El rugido del hierro los encuentra como culpables absolutos,
Con las manos, pies, ojos y heridas vendadas...
En mi cabeza!
Me despiertan y buscan algo que les he ocultado,
Vértebras, huesos, todo el esqueleto de un cadáver.
Me levanto y grito: '¡hermanos, el yeso está en el cajón!'
Saltaron, se enojaron: '¡se burla de nosotros!'
Saludan con gritos cada nueva parte del cuerpo
Que arrancan de mí, frunciendo el ceño.
A veces es difícil después de años y oscuridad
Recordar por qué alguien vuelve a blandir un cuchillo...
En mi cabeza!