Džanum
Нико неће джанум
Niko neće džanum
Ни за живу главу
Ni za živu glavu
Да ми лечи рану
Da mi leči ranu
Нико неће джанум
Niko neće džanum
Док тоне вече, враћам исти сан
Dok tone veče, vraćam isti san
Преда мном светац држи црни лан
Preda mnom svetac drži crni lan
У море, суре боје, зове ме тај глас
U more, sure boje, zove me taj glas
Немам ја среће, немам спас (немам спас)
Nemam ja sreće, nemam spas (nemam spas)
Нико неће джанум, нико неће моју бол
Niko neće džanum, niko neće moju bol
Да га сузе гану, да му предам се
Da ga suze ganu, da mu predam se
Нико неће джанум, нико неће моју бол
Niko neće džanum, niko neće moju bol
На мом јастуку, без мира, сањам зле.
Na mom jastuku, bez mira, sanjam zle
Ни до задњег лета, ни до краја света
Ni do zadnjeg leta, ni do kraja sveta
Судбина је моја клета
Sudbina je moja kleta
Ова душа нема дом, ова душа нема тон
Ova duša nema dom, ova duša nema ton
Црне зоре свеће горе, моје море
Crne zore sveće gore, moje more
Mоје море, моје море
Moje more, moje more
Mоје море, моје море
Moje more, moje more
Mоје море, моје море
Moje more, moje more
Mоје море, моје море
Moje more, moje more
Ни до задњег лета, ни до краја света
Ni do zadnjeg leta, ni do kraja sveta
Судбина је моја клета
Sudbina je moja kleta
Mоје море, моје море
Moje more, moje more
Mоје море
Moje more
Нико неће джанум
Niko neće džanum
Ни за живу главу
Ni za živu glavu
Да ми лечи рану
Da mi leči ranu
Нико неће джанум
Niko neće džanum
Niemand wird Džanum
Niemand wird Džanum,
Nicht für mein Leben,
Um meine Wunde zu heilen,
Niemand wird Džanum.
Während die Nacht sinkt, träume ich denselben Traum,
Vor mir hält ein Heiliger eine schwarze Kette.
In das Meer, in trübe Farben, ruft mich diese Stimme,
Ich habe kein Glück, ich habe keinen Ausweg (keinen Ausweg).
Niemand wird Džanum, niemand wird meinen Schmerz,
Damit ihn Tränen berühren, damit ich mich ihm übergebe.
Niemand wird Džanum, niemand wird meinen Schmerz,
Auf meinem Kissen, ohne Frieden, träume ich von Übel.
Weder bis zum letzten Sommer, noch bis zum Ende der Welt,
Ist mein Schicksal verflucht.
Diese Seele hat kein Zuhause, diese Seele hat keinen Ton,
Schwarze Morgen, Kerzen brennen, mein Meer.
Mein Meer, mein Meer,
Mein Meer, mein Meer,
Mein Meer, mein Meer,
Mein Meer, mein Meer.
Weder bis zum letzten Sommer, noch bis zum Ende der Welt,
Ist mein Schicksal verflucht.
Mein Meer, mein Meer,
Mein Meer.
Niemand wird Džanum,
Nicht für mein Leben,
Um meine Wunde zu heilen,
Niemand wird Džanum.