Marina

Marina... Tek uz pomoæ starih slika
Još mogu da se setim tvoga lika...
I bude se tad neki nemiri zli
I drugovima prièam da si moja bila ti...
Sav pijan...
Od te laži, ko od dobrog, rumenog vina.

Marina... Ti si bila moja plima...
Marina: svetlo, tama, leto, zima...
I verujem još... U tome je spas...
I èesto tako smišljam neki život za nas...
Al tada...
Javi mi se stvarnost setno... Ko violina...

Marina... Ja još iste pesme pevam...
Marina... Ja još iste snove snevam...
Iz nièega smeh još stvoriti znam...
Na kraju svake pesme ipak ostanem sam...
I uvek...
Èujem kako šumi more... Iz daljina...

Marina... Dal æemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda æe nas to odvesti?
Al dobro je to što ne znamo kraj...
Sad zbogom... Neæu reæi da te volim...
Al znaj:
Marina... Ti si bila moja pesma... I moja plima...