Sloboda-ne

Znam, ovo sve sam mogo reæi i pre,
Al' ptica trpi dok je bar metar neba.
Nisam hteo da se mešam,
Ispašæu, ko velim, smešan,
Smešnih imamo i više neg' što treba.

Na tamburu sam metio kljuè,
Do zadnje epizode ovog ružnog sna,
Odroni se srca komad,
Nisam pev'o od onomad.
Pitaš kad æu? Bog sveti zna...

Gledam skupštinu il' šta je to veæ.
Bife "Proleæe" u Petrovcu na Mlavi.
Ej, gledam one tužne kese,
Di baš meni da se dese
Da mi takve glave delaju o glavi?

A u mutnoj reki topi se brod,
U džepu pesak a u ušima voda.
Kad veæ prièamo o tome,
Što ja braæo s' vama tonem,
Ja sam putnik s jednog sasvim drugog broda.

A TV Dnevnik, ko kormilo, okreæu spodobe
Vrlo podobne.
Sve æe se, kažu, srediti,
Istina æe pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

I ja ponekad popušim,
al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Veliš: što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Kažu da je nekad carovo um.
Gde je tu bajku samo iskopao DEPOS?
Joj, ispadoše akademci,
veæi zlotvori neg Nemci,
Nisu ljudi stigli kasti "fala lepo".

Al' tek zbog studoša mi napuko film,
E, reko, sad æe valjda sa trešnje siæi.
"Malo morgen", reèe Boban,
Doktor nauka il èoban,
"Vi ste samo mali glasaèki listiæi".

A TV Dnevnik, oduševljen time je doneo
Kraæi rezime:
Da treba pravdu slediti,
Istina æe pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

Deca u mestu putuju,
Mladost na taèke kupuju.
Slobodane!
Eh, što da ne?
Kad su ti mase odane,
Ko sluša duše prodane,
Kao ja.

Amer meraèi na Mesecu plac,
Ej, rock'n'roll se èuje s tavana Kremlja.
A od mene ištu vize,
Da'l sam besan, da li grizem?
Pardon, je li ovo kasarna il' zemlja?

Ma tu mora biti još neki put.
Zar se do mira uvek putuje ratom?
Èuvajuæi dostojanstvo,
Primako si inostranstvo,
Inostranstvo nam je oma tu, za vratom.

Uz TV Dnevnik je sve više gnevnih, a sve manje
Vernika Dnevnika.
"Istina æe pobediti",
Znam, tek æeš se ondak jediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

Nemoj nas više braniti,
Brigom æeš nas saraniti.
Slobodane!
Ma, što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Slobodane!
Zauzdaj svoje klovnove,
Dok Vijetnam ne ponove.
Sloboda - da!
Sloboda - da!
Sloboda - da, sad il nikada,
Na kraju to tako ispada.
Slobodane!
Sloboda - da!
I ja ponekad popušim,
Al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Sloboda - da!
Sloboda - da, sad il nekada,
Na kraju to tako ispada.
SLOBODANE!