Da ne bješe Nikšićana

Si no hubiera sido por los de Nikšić

Da ne bješe Nikšićana

En la orilla del mar azul, luchaba Montenegro
Тамо поред плавог мора, борила се Црна Гора
Tamo pored plavog mora, borila se Crna Gora
Cuando todo era caos, llegaban los de Nikšić
Кад је било стани пани, стиzали су Никшићани
Kad je bilo stani pani, stizali su Nikšićani
Cuando la batalla comenzó en Gorajde y Foča
Када оно борба поче код Гораждa и код Фоче
Kada ono borba poče kod Goražda i kod Foče

Dime hermana, hada del bosque, ¿cómo fue allí?
Реци сестро, горска вило, како ли је тамо било
Reci sestro, gorska vilo, kako li je tamo bilo
Entre la lluvia y el barro, Dubrovnik y Cavtat
И по киши и по блату, Дубровнику и Цавтату
I po kiši i po blatu, Dubrovniku i Cavtatu
Y Konavli y Čilipi, cuando los montenegrinos rugen
И Конавли и Чилипи, Црногорци кад зашкрипи
I Konavli i Čilipi, Crnogorci kad zaškripi

Si no hubiera sido por los de Nikšić y los chicos de Berane
Да не бјеше Никшићана и момака из Берана
Da ne bješe Nikšićana i momaka iz Berana
Nuestras flores se habrían marchitado en Trebinje y Bileće
Увело би наше цвијеће код Требиња и Билеће
Uvelo bi naše cvijeće kod Trebinja i Bileće
Si no hubiera sido por los héroes salvajes de Lovćen y Žabljak
Да не бјеше див-јунака са Ловћена и Жабљака
Da ne bješe div-junaka sa Lovćena i Žabljaka

Las balas caían como agujas, vamos hermanos al Cetinje
По гранама пало инје, ајмо браћо на Цетиње
Po granama palo inje, ajmo braćo na Cetinje
Mis queridos kolashinenses, siempre valientes
Колашинци моји мили, јуначине вазда били
Kolašinci moji mili, junačine vazda bili
¡Qué hermoso amanece el día, allí bajo el Durmitor!
Ђе најлепша свиће зора, тамо испод Дурмитора
Đe najlepša sviće zora, tamo ispod Durmitora