Na Bogojavljensku noæ

Na Bogojavljensku noæ...
Olba se dotaèe, lome se pogaèe, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokaèe
U prednjoj sobi mog baæe...
Èudo je navike moæ...
Kao pod zastavom, društvo se sastalo, pod istom ikonom za dugim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daæe...
Uglavnom gostujem kod kuæe, al moju narav pamte tu...
Brbljaju svašta pred svanuæe...
Al èak ni pripiti, ni da pomenu nju...

Na Bogojavljensku Noæ...
Pobožne pesmice, sveæe i kresnice, i uvek metu odveæ onih glupih grožðica u èesnice...
Al to je tako, i amin...
Strašna je prošlosti moæ...
Prate me duhovi, ko gladni vukovi...
A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi...
Još jutros gurnut u kamin...
Ruža je pupila na mrazu...
I, što bi rekao moj kum: vuèe te ðavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum...

Nikad ne prièaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noæ... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam...
Veæ me i Dunav pretièe... Moja me senka spotièe...
Al ništa mi se ne tièe... I malo šta me pomera i dotièe...
Sem, katkad, Nje...

Na Bogojavljensku Noæ...
Vašar starudija...
Banda sa studija...
Profesor ruskog, Šveroš, Doktor, Paor i Opštinski Sudija...
I svi smo na "Pomoz' Bože"...
Silna je ljubavi moæ...
U jutra besana još doðe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al' to je sve što mi može...