Posvadjana pesma

Sa katedrale tri puta lupilo
dosta se zvezdica na misu skupilo
ploènik ko potoèiæ posrebren krivuda

dal su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova otanjile
il ja to nisam predugo prošao tuda

prosipam korake ko pijan dinare
od Mièurinove do detelinare
nemir me vuèe njoj svojim tankim vlaknom

možda se upravo malo odljutila
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom

a mesec pojma nema
matora lola drema
(jutros je lumpov'o po Kini)
dok se sa sobom borim
da taèno izgovorim
tu tešku stranu reè "izvini"

ona me voli znam, OK ne suviše
al' taman dovoljno da krišom uzdiše
kada me traèeri ubace u šemu

škripuæu oblaci pod njenim nogama
ne da se ludica tvrdoglava
šta više da piše udžbenik na istu temu

samo je vtar sretan
vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini
dok moje misli traže
kako se ono po naški kaže
ta teška strana reè IZVINI

izvini, izvini, izvini, ... izvini