Put u srediste zemlje

Kad sam jutros stig'o kuci s posla
sacek'o me papir siv:
otisla mi draga, svega joj je dosta,
nikad ne zna dal' sam ziv.

Ma idi lutko lepa s milim bogom,
ti si vise komad lak!
Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
nemas ti pojma sta je mrak.

Tamo dole djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
Bas i nisi drugar, moj zivote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem.

Neki Francuz, neki pisac mudar,
prorek'o je mnogo tog.
Mozda nikad nije radio kao rudar,
al' ga volim kao svog.

Knjiga pise da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se moze i s milion dvesto!
Trazim srce zemlje stare i sunce za rudare.

Kopam, djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, bas i nisi drugar, moj zivote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem.

Tamu gutam, disem, tamu gazim,
trpim najbolje sto znam.
Al' cu jednog dana da je proburazim
i da se svetla docepam.

Knjiga pise da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se moze i s milion dvesto!
Trazim srce zemlje stare i sunce za rudare.

'Ajde, djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, bas i nisi drugar, moj zivote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem,

kad srce zemlje pronadjem!