Ljudi ko ljudi

Oteklih nogu od praznog hoda,
crkveni mis iskustvom bogat,
raspitujem se gde je sloboda,
da li sam covek ili surogat.

Gore je visoko razapeta zica
i ne postoji sigurnosna mreza,
dok po zici hodam znam da nisam ptica,
da se mnogo lako gubi ravnoteza.

Krvi i smrti zedni i gladni,
ljudi ko ljudi urlaju: "Padni!"

Postar zvoni dvaput na tvoja vrata,
nesto je u preporucenoj posiljci,
ubijam ljubav bez rezultata,
stizu ti svi moji oziljci.

Svestan opasnosti sebe opominjem,
covek je stvoren da ispasta,
usamljen plivam po moru sinjem
i vise nisam nizasta.

Krvi i smrti oduvek skloni,
ljudi ko ljudi vicu: "Potoni!"

Zene i ocaj,bolest i smrt,
postajem dosadan sa istom pricom,
srecu sam ispoklanjao,nisam bio skrt,
pateticna melodrama na ivici sa kicom.

A sve je prosto,moze i laik
da sklopi kockice u mozaik,
metak u celo i padnes ko prostac
kad sa zivotom ne smes u kostac.

Krvi i smrti vecito fali,
ljudi ko ljudi urlaju: "Pali!"

Na glavi visak otvora,
linija manjeg otpora,
neopravdani izostanak
iz borbe za opstanak.