Metamorfoza

Umoran od lutanja po dolini grahova
Mrzeo sam svaki korak svoj.
Odjek bolnih jauka ledi krv u zilama,
Skelet i meso lako se razdvaja.

Slusao sam price zle, crno seme iskonsko,
Mrzeo sam ceo ljudsko rod.

Da li budan sanjam san ?
Da li vrata pakla otvaram ?

Da li budan sanjam san ?
Da li vrata pakla otvaram ?

Novi dan me budi iz sna,
Osecam da plovim morem sto zivot zove se,
Da nadjem novi svet.

Potrazicu sve dobre vetrove,
Da vode me do granice gde mrznja prestaje.
A vecnost pocinje!

Tamo gde sam bio nekad davno,
Tame gde sam sanjao
Da smo svi cuvari jednog sveta
Punog magije!

Negad mrzeo sam
Misli sam da je zivot more beznadja
Kojim plovim sam.

Al' nazirem i druge brodove,
Zajedno mi idemo do krajnjih graniza.
Punim jedrima!

Tamo gde sam bio nekad davno,
Tame gde sam sanjao
Da smo svi cuvari jednog sveta
Punog magije!

Negad mrzeo sam
Misli sam da je zivot more beznadja
Kojim plovim sam.

Al' nazirem i druge brodove,
Zajedno mi idemo do krajnjih graniza.
Punim jedrima!

Tamo gde sam bio nekad davno,
Tamo gde sam sanjao
Da smo svi cuvari jednog sveta
Punog magije!